Kiseljnjikova L.P., Skatova J.A., Zujeva T.J., Nazarova J.N.

Katedra za dečju terapeutsku stomatologiju MGMSU

U svom svakodnevnom radu stomatolozi se često susreću sa bolestima tvrdih tkiva zuba nekarioznog porekla.Različiti poremećaji u periodu folikularnog razvoja zuba dovodi do formiranja nedostataka tvrdih tkiva koje prvo otkriva dečji stomatolog, pošto se klinički ispoljavaju odmah posle izbijanja zuba. Datu grupu bolesti, kao pravilo, prati poremećaj estetskih i funkcionalnih pokazatelja koji zahtevaju stomatološku intervenciju još u vreme formiranja tkiva zuba (Sl.1-4). U sadašnje vreme najsvrsishodnija taktika lečenja takve patologije jeste korišćenje metode odloženog plombiranja – popravljanje kvarova tvrdih tkiva zuba pomoću glasjonomer cementa do završetka formiranja korena zuba i konfiguracije zubnog luka.

Sl. 1. Lokalna hipoplazija gleđi, 2.2, kljunast oblik zuba

Sl. 2. Lokalna hipoplazija gleđi, 2.1, 2.2

Sl. 3. Fluoroza, erozivan oblik iskomplikovan karijesom

Sl. 4. Fluoroza, prošarana forma

KLINIČKI SLUČAJ br. 1

Pacijent A., devojčica 11 godina. U uzrastu od 4 godine bila je primećena poluinpakcija zuba 5.2 ( po rečima majke), kvar gleđi na zubu 1.2 bio je ispoljen od momenta nicanja zuba, ranije nije lečeno.Dve godine pre obraćanja postavljena je dijagnoza lokalna hipoplazija 12 ( po MKBS-10 K0040). Preporučeno je ortodontsko lečenje.U procesu nošenja fiksne proteze izvršeno je lečenje zuba 1.1 i 1.2 povodom karijesa gleđi pomoću metode odloženog plombiranja uz korišćenje glasjonomer cementa. Pacijentkinja se obratila zbog restauracije posle završenog ortodontskog lečenja.

St. Localis: 1.2 – na vestibularnoj površini bliže sečivnoj ivici postoji pigmentirana fleka i kvar gleđi, na medijalnim kontaktnim površinama 1.1 i 1.2 postoje plombe od glasjonomer cementa (Sl. 5-6).

Sl. 5. Početna situacija

Sl. 6. Stanje gleđi posle uklanjanja fiksne proteze

Posle skidanja proteze gleđ zuba ima neravnine koje su zahtevale preliminarno poli-ranje zuba radi kvalitetnijeg izbora boje.Posle infiltracione anestezije izvršeno je preparisanje tvrdih tkiva (Sl. 7-8).

Sl. 7. Preparisanje, 1. etapa

Sl. 8. Preparisanje, 2. etapa

Plombe od glasjonomer cementa nisu bile udaljene u potpunosti – samo njihov gornji sloj, radi vršenja restauracije sendvič tehnikom.Deo sa defektom pokriven je opaknim slojem AO2 (korišćen je jednoetapni adhezivni sistem G-Bond od GC-ja), a incizalna ivica – delimično bojom NT. Za obnavljanje „tela“ zuba korišćena je boja A1, a za obnavljanje incizalne ivice boja NT(Sl. 9-10).

Sl. 9. Opakni sloj AO2, incizalna ivica NT

Sl. 10. Spoljašnji izgled restauracije

Završna restauracija posle poliranja (Sl. 11). Pacijentkinja je bila na kontroli posle četiri meseca a ispun je bio bez vidljivih promena (Sl. 12). Na kraju smo ispun zaštitili sa Equia Coat – samonagriza-jućim, svetlosnopolimerizujućim, nano-lakom (Sl. 13).

Sl. 11. Izgled restauracije posle poliranja

Sl. 12. Izgled restauracije posle pretrpljene traume

Sl. 13. Oštećena gleđ je pokrivena sa Equia Coat

KLINIČKI SLUČAJ br. 2

Pacijent N. Devojčica 14 godina obratila se sa žalbom da je promenjen spoljni izgled zuba.Defekt je otkriven odmah posle nicanja zuba.Ranije se data anomalija nije tretirala.Posle pregleda i ispitivanja postavljena je dijag-noza KOO 29 atipična forma zuba 1.2 (po MKBS-10 KOO 29). St. Localis: oblik zuba 1.2 je izmenjen. Promena boje nije ispoljena. U zubnom luku nalazi se mala tortoanomalija (Sl. 14). Posle infiltracione anestezije izvršeno je preparisanje tvrdih tkiva (Sl. 15).

Sl. 14. Početna situacija

Sl. 15. Preparisanje

Nanet je sloj opakera AO2 (korišćen je jednoetapni adhezivni sistem G-Bond od GC-ja), vratna oblast je modelovana sa A2, a za „telo“ zuba i incizalnu ivicu korišćena je boja A1 (Sl. 16). Izgled restauracije posle 3 meseca (Sl. 17).

Sl. 16. Konačni izgled restauracije

Sl. 17. Izgled restauracije posle 3 meseca

KLINIČKI SLUČAJ br. 3

Pacijent M., devojčica od 15 godina žalila se na postojanje estetskih nedostataka i nepravilno nicanje zuba.Za pomoć se obraćala lokalnoj poliklinici gde nije obavljeno lečenje.Šest godina pre obraćanja postavljena je sledeća dijagnoza: fluoroza zuba, erozivni oblik (po MKBS-10 KOO30). Preporučeno je ortodontsko lečenje. Pre postavljanja fiksne proteze defekti gleđi su popravljeni glasjonomer cementom.Pacijentkinja se obratila radi restauracije posle okončanja ortodontskog lečenja. St. localis: na zube je postavljena fiksna proteza. Otkriven je hronični kataralni gingivitis (Sl.18).Spoljašnji izgled posle skidanja fiksne proteze (Sl. 19).

Sl. 18. Početna situacija

Sl. 19. Stanje posle skidanja fiksne proteze

Treba istaći postojanje viška materijala za plombiranje na kontaktnim površinama na prednjim zubima.Posle infiltracione anestezije izvršeno je uklanjanje viška materijala (Sl. 20), zatim preparisanje tvrdih tkiva (Sl. 21).

Sl. 20. Uklanjanje viška fiksirajućeg materijala

Sl. 21. Preparisanje

Postojanje zapaljinskog procesa i krvarenja desni u oblasti prednje grupe zuba zahtevalo je obavljanje retrakcije desni uz pomoć retrakcionog konca, zatim je izvršeno nagrizanje gleđi (Sl. 22).Posle nagrizanja nanet je adheziv G-Bond i krunični deo zuba je obnovljen materijalom GC Gradia Direct, boja BW (Sl. 23).

Sl. 22. Nanošenje adheziva G-Bond

Sl. 23. Konačni izgled restauracije