O. Etienne

Tretman indirektno adhezivne keramičke restauracije se pretežno primenjuje u slučaju gubitka supstanci zuba. Proseč-na stopa uspeha u periodu od 10 godina podrazumeva 95% za kerakmičko protetske delove i preko 90% za mašinske de-love. (1). Jedan od glavnih faktora uspeha jeste odsustvo okluzalnih parafunkcija i održavanje kvaliteta samog zuba. (2). Zaptivanje pomoću smolom modifikovanog glasjonomer cementa se sve manje primenjuje u praksi korišćenjem ad-hezivnih cementa, koji važe za najefikasniju estetsku i dugotrajnu metodu u restauraciji. Do nedavno, smolom modifikovani cementi bili su podeljeni u dve široke kategorije: were divided into two broad cate-gories: sistemi jetkanja i ispiranja i samojetkajući sistemi. Prvi sistem je poznat po boljem prijanjanju za gleđ a drugi po smanjenom riziku od postoperativne osetljivosti. (3). U slučaju kombinovanja obe prednosti, neki autori preporučuju metodu baziranu na selektivnom jetkanju gleđi pre upotrebe samojetkajućeg sistema (4). Pored nekoliko pratećih teškoća, ova tehnika poseduje rizik od jetkanja pratećeg dentina što menja kvalitet jetkanja i izaziva osetljivost.

Nedavno plasirani na tržište “universal” adhezivi susreli su se sa dva izazova: maksimalna adhezija i minimalna osetlj-ivost. Bazirani na svom specifičnom hemijskom sastavu MDP-a (5), ovi adhezivi mogu biti primenjeni u oba sistema- samojetkajućem i sistemu jetkanja i ispiranja. (6). Ovo svojstvo im daje mogućnost odabira protokola. Kako god, prva studija o ovim adhezivima potvrđuje superiornost protokola jetkanja ortofosfornom kiselinom, pre sve-ga gleđi i ovakav odabir treba najčešće primenjivati. (5, 7).

Klinička primena ovih novih materijala je ilustrovana stepen po stepen u sledecem klinickom slucaju:

KLINIČKI SLUČAJ

Ovoj mladoj pacijentknji je neophodna rehabilitacija usne šupljine predhodno lečene od defekta kao što su oštećene fisure i konture krunica.Utvrđena indikacija koja se bazira na propadanju oba premolara, kao sanaciju ima postavljanje inleja na 25 i krunu na 24, oboje napravljeni od keramike (eMax Press laminat). Terapija u početku podrazumeva endodontski tretman, nakon čega sledi rekonstrukcija korena i krune pomoću kompozitnog materijala (Gradia Core, GC). Nakon oblikovanja uzima se dvostruki otisak, utvrđuje se boja i šalje se u laboratoriju.

Slika 1: Radiografski snimak levog maksilarnog dela pre operacije. Oba molara su podvrgnuta tretmanu postavljanja onleja. Na drugom premolaru, čije propadanje dolazi do određene granice će biti postavljen inlej, dok će prvi premolar koji je oslabljen i oštećen, zah-valjujući drugom premolaru, biti obnovljen krunom.

Sledeća klinička sesija je skroz posvećena postavljanju dva protetička dela. Opcija jetkanja je sprovedena tako da održa-va celokupnu restauraciju zuba. Nakon otklanjanja privremenih elemenata, prvo se čisti kavitet a zatim postavlja inlej (Slike 2 i 3).

Slike 2 i 3: Nakon uklanjanja privremene krune na 2.4 i privremenog cementa na zubu 2.5, pripremljene površine su očišćene pomoću vodenog rastvora hlorheksidina. Inlej se testira glicerin pastom. Pasta je čisto estetska i prilagodljiva. Ne uzima se u obzir okluzalno prilagođavanje pre vezivanja.

Svaka postavka je zasebna tako da ne ometa proksimalnu susednu površina. Procedura treba da bude brza i jednostavna. Prvi postupak je povećanje hrapavosti zuba metodom mikro - peskiranja (Slika 4).

Slike 4a i 4b: Prvobitni postupak podrazumeva mikroblastanje gleđno-dentinske površine.

Zatim je prikazano jetkanje gleđi i dentina (Slika 5), vodeći računa o vremenu izlaganja kako ne bi došlo do pojave osetljivosti nakon operacije.

Slike 5a, 5b i 5c : Jetkanje ortofosfornom kiselinom se započinje na gleđi zatim na dentinu, kako bi se ispoštovalo vreme od 30 sekundi i 15 sekundi za oba tkiva. Isušivanjem i delikatnim isušivanjem se završava priprema zubne površine.

Univerzalni adheziv se energično aplicira na pripremljenu površinu u trajanju od 10 sekundi, a zatim se rasprši pusterom pre svetlosne polimerizacije. Neposredno svetlosno polimerizovanje adheziva osigurava prisustvo optimalnog hibridnog sloja na površini (8, 9). Takođe, ovim postupkom se izbegava mogućnost mešanja adheziva i zaptivača i gubitak intenziteta svetlosti zbog debljine keramičkog inleja. Štaviše, G-Premio BOND obezbeđuje izuzetno tanak hibridni sloj (3 μm, podaci proizvođača) što smanjuje rizik od neuspešnog postavljanja protetskog rada.

Slike 6a, 6b i 6c: Jedna doza G-Premio BOND Universal Adhesive-a skuplja se dobrim mešnjem pomoću mikro četkice. Adheziv se implementira što čvršće kako bi se zalepio za površinu gleđi i dentina. Na kraju, nakon razmazivanja adheziva pusterom, kako bi se time izbeglo nagomilavanje, adhezivni sloj se polimerizuje.

Glicerin pasta se ispira sa unutrašnje površine inleja, zatim se suši i premazuje fluoro-vodoničnom kiselinom 20 sekundi kako bi se dobilo jetkanje staklaste faze litijum-disilikata. Nakon opreznog ispiranja, ista unutrašnja površina se prekri-va sredstvom za spajanje silana (Ceramic Primer II), u trajaju od 1 minuta. Finalno sušenje se završava tretmanom keramičke površine. Sledi direktna aplikacija adheziva modifikovanog smolom (G-Cem LinkForce, GC) na pripremljenu površinu a zatim se postavlja u usta. Višak smole se čisti tehnikom dvostepene okluzalne potpore. Što povećava kvalitet finalne veze. (Slika 7).

Slika 7a-7d: Nakon jetkanja i silanizacije keramičke unutrašnje površine, in-lej se pokriva pomoću adheziva modifikovanog smolom (G-Cem LinkForce) i špatulom postavlja u usta pre čišćenja viška smole mikro četkicom . Zatim se inlej snažno postavlja pomoću fleksibilnog krajnjeg instrumenta, višak smole se ostavlja i vrši se polimerizacija uz vršenje pritiska na inlej.

Ovaj način upravljanja viškom, sistematski izbegava korišćenje glicerin paste otkad se inhibiran površinski sloj otklanja krajnjim poliranjem bondirane veze. (Slika 8).

Slika 8: Nakon uklanjanja površins-kog sloja, vrši se završna obrada ad-hezivne veze i sve se dobro proverava pre nego što se završi cementiranje susedne protetičke nadoknade.

Isti protokol se primenjuje za krunu (Slika 9) na zubu 2.4. Sesija se završava radiografskim snimanjem. Na sledećoj sesiji, gingivalna i okluzalna integracija I odsustvo znakova osetljivosti pulpe potvrđuju kvalitet dve vezane restauracije (Slika 10).

Slika 9a i 9b: Protokol vezivanja je isti za perifernu krunu na zubu 2.4.

Slika 10: Nedeljni pregled potvrđuje zdravlje parodonta i okluzalne funkcije.