Razmišljajući kao mladi dentalni tehničar uvek me je mučio pojam boje. Kako postići odgovarajuću boju prema Vita shade ključu bio je jedan od primarnih problema u početku mog rada. Čitajući razne članke i tekstove o svetlosti, bojama svetlosti i bojama pigmenata, ti pojmovi su postali jasniji. Neću ovde ponavljati sva ta objašnjenja. To su druge cenjene kolege objasnili do detalja. Izlaskom 3D master Vita shade ključa naučio sam nove pojmove boje - vrednost, zasićenost i čista boja. Ipak nisam bio zadovoljan tim ključem boja. Izgleadao mi je kao ekspanzija Vita classic A grupe. Napustio sam 3D i vratio se, meni tačnijem, Vita classic ključu, ali šta je sa četvrtom dimenzijom? Kako odrediti prozirnost? Što se tiče keramike na metalu, to znači početi od potpuno neprozirne podloge i postići utisak translucencije. Za mene to predstavlja vrhunac dentalne keramike. Tu se i javio moj veliki problem. Primetio sam da je npr. A2 boja ponekad prozirnija kod prirodnih zuba od boje koju vidimo na ključu. Jednostavno, prirodni zub ima veću dubinu boje. Ovaj problem se posebno javio kod novih keramičkih materijala kao što je keramika za cirkon. Vidljivo je da su dentini previše opakni. Opaknost dentina za cirkon proizlazi još i iz sastava sintetičkih keramičkih masa (staklo keramike) koje imaju mnogo gora optička svojstva od prirodnih keramika.

Početak mog rada bila je keramika na metalu. Prekriti pečeni opaker keramičkim masama kao što je dentin i incizal nije davalo dobre rezultate. Boja u poređenju sa ključem bila je donekle u redu, ali živost takvih radova jednostavno nedovoljna. Učestvujući na radnim kursevima naučio sam da koristim više keramičkih masa za izradu. Koristeći opak dentine, transpe i druge razne efekte dobio sam daleko bolje rezultate. Svaki sistem je nudio razne načine slojevanja i postizanja prirodnosti. Ponovo se javio isti problem. To su bile uspešno imitirane krunice, a ne imitirani prirodni zubi. Postavio sam pitanje: Zašto neko izmišlja razne keramičke prahove i tehnike slojevanja keramičkih sistema kada treba imitirati stvar koja postoji milionima godina…prirodan zub. Preseci hiljada prirodnih zuba poka-zuju uvek iste slojeve. Primarni den-tin, dentin, sklerotični dentin i gleđ. Imitirati te slojeve keramičkim ma-sama u odgovarajućoj boji je sve što nam zapravo treba.

Tehnika kojom to neko radi je lična svar, ali rezultat je uvek isti i ponovljiv. Danas sa sistemom koji koristim (Initial, GC, Japan) mogu da postignem imitaciju prirodnog zuba u bilo kojoj boji. Prvo nanosim primarni dentin (Inside - IN), zatim dentin po Vita classic boji, sklerotični dentin, (CLF) - proziran, fluorescentan tanak sloj između dentina i gleđi. Na kraju kru-nicu prekrivaju gleđne mase (Enamel, Opal, Transparent, Translucent, itd…). (Slika 1)

Taj način slojevanja koristim bez obzira da li se radi o metalnoj ili bezmetalnoj keramici. Prosijavanje (refleksija) opakera kod metal keramike ili cirkonske podloge rešavam već sa prvim slojem keramike (primarni dentin - Inside) u debljini oko 0.3 mm. Rezultat je jaka fluorescencija, hromatska boja jača od traženog dentina i potpuno skrivena podloga. Posle takve podloge mogu da rešavam problem translucencije dentina. Povećanje translucentnosti u teoriji možemo da radimo sa bilo kojim translucentnim ili transparentnim prahom. Ipak, koristeći ono što sam naučio o bojama, svetlosti i pigmentima napravio sam nekoliko testova. Znam da će dodavanje bele transpe posvetliti dentin. Promeniće se vrednost boje (value). Logično je bilo dodati potpuno transparentan prah (CLW). Rezultat toga bio je ipak prevelika promena sivoće (hue). Na kraju, napravio sam nekoliko testova sa cervikanlnim transparentima (CT). To su translucentni prahovi sa žutom odnosno crvenom pigmentacijom. CT 22, 24 - žuto, CT 23, 25 - crveno. Koristim ih dodajući u dentin u određenim razmerama. Za metal keramiku ako imam dovoljno mesta za boju dodajem 10-20%, a za cirkon keramiku 30-50%. Naravno nije uvek lako odrediti koliko je proziran dentin prirodnog zuba, ali primetio sam da po pravilu ovako pomešani dentin izgleda prirodnije. Na ovaj način možemo i da utičemo na samu boju dentina (chroma) i da rešimo problem “pola” boje, odnosno boja između npr. A2/A3. Što se tiče fluorescencije denitina, ne gubim gotovo ništa. (Slika 2 i 3)

Ovakvo povećanje translucencije pokazalo je najbolje rezultate prilikom izrade keramičkih faseta. Fasete izrađujem na uložnoj masi (Cosmotech, GC, Japan). (Slika 4 i 5.)

Mešanje dentina i CT boja mi omogućava iskorišćenje boje i svetlosne dinamike prirodnog zuba nosača. Naravno, ukoliko je boja pripremljenog zuba nosača u redu. U tom slučaju u dentin dodajem i do 70% CT praha. Masa koju dobijem je zapravo translucent boje dentina. Danas zaista imamo puno alata koji pomažu u uzimanju boje i imitaciji prirodnog zuba. Dentalana fotografija je jedan od najboljih. Koristeći više raznih metoda kao što su podekspozicija, krstasti polarizacioni filter, fluorizacioni filter, digitanlna obrada itd. možemo zaista dobro da predočimo šta se od nas očekuje. Mešanje raznih keramičkih prahova je uvek bilo zanimljivo područje za dentalnog tehničara. Samo treba malo hrabrosti, testova i razmišljati “izvan kutije”. Oznake na bočicama keramičkog sistema su zapravo samo opis onoga što se nalazi unutra. Gde, koliko, kada, zašto… zavisi od nas. Bitno je samo znati da ukupna translucencija keramičkog rada umnogome doprinosi prirodnosti i integraciji sa prirodnim zubima.

Prvi slučaj: Translucentne keramičke fasete

Imamo prirodne zube pripremljene minimalnom preparacijom. Dobra boja prirodnih zuba omogućava jako translucentne fasete. Na taj način iskoristiću prirodnu boju i fluorus-cenciju. Izrađujem alveolarni model i dubliram patrljke u silikonu. U silikon ulivam vatrostalnu masu (Cosmo-tech, GC, Japan). Pripremam patrljke pečenjem po uputstvu proizvođača. (Slika 6,7,8,9,10,11 i 12)

Slojevanje keramike započinjem tankim slojem vezivne keramike (Connector paste, GC, Japan). Sada patrljke pre slojevanja umačemo u destilovanu vodu. Sledi nanošenje i pečenje wash sloja keramike na 40 stepeni višoj temperaturi od prvog dentina. Koristim translucentnu boju (CT 22) koju takođe mešam sa destilovanom vodom. Nakon pečenja radim korek-turno pečenje oblika sa opaknom keramikom (IN-44). (Slika 13,14 i 15)

Temperatura pečenja je 20 stepeni veća od prvog dentina. Ovime postižemo dobro zapečenu keramiku čime se kristali iz keramike sležu pre-ma patrljku. Postižemo čvrstu vezu keramike i vatrostalne mase. Takođe kontaktna površina između gotove fasete i prirodnog zuba postaje čvršća i hrapavija nakon jetkanja.Sledi slojevanje dentinskih i gleđnih boja. U ovom slučaju dentin (A2) je pomešan sa translucentnim prahom (CT 22) u razmeri 40:60%. Obrada i poliranje. (Slika 16,17,18,19 i 20)

Fasete oslobađamo sa patrljka peskiranjem. Pesak 50 mikrona i pritisak od 1-2 bara.

Drugi slučaj: Opakne fasete

Boju patrljka u ovom slučaju moramo u potpunosti blokirati. Prilikom uzimanja boje izrađujem individualni ključ. Na vlažnoj papirnatoj maramici slažem keramičke prahove koje mislim da treba koristiti za tra-jni rad. Ispečem na vati za pečenje keramike i upoređujem sa prirodnim zubom. (Slika 21 i 22)

Pripremamo model i vatrostalne patrljke istim postupkom. Posle vezivne keramike wash sloj radimo sa opaknom keramikom (FD 91). To je neprozirna keramička masa belkaste boje i visoke fluorescencije.Za korekturno pečenje ponovo koristimo FD 91 u debljini oko 0.2 mm. Posle toga modelujemo fasetu koristeći pri-marni dentin, dentin + translucent (80-20%) pa gleđne prahove. Kod faseta je vrlo važno izraditi što prirodniji oblik i površinsku strukturu kao i postići odgovarajući sjaj.(Slika 23 i 24)

Na kraju, zahvaljujem prim.doc.dr.sc. Davoru Seifert za prvi slučaj i prof. Parisu Simeon za drugi slučaj, na strpljenju i uspešnoj saradnji.

Autor: Krešimir Varda

Krešimir Varda, rodjen 1974 u Zagrebu. Vlasnik privatne dentalne laboratorije. Održao brojne kurseve za keramiku i kompozit kao sertifikovani trener GC Europe. Drži predavanja na domaćim i međunarodnim kongresima na temu keramike i estetike.